ЖИВОТЕ
Пробуди се, животе.Не дозволида ја бирам за нас. Умиј се хладном водом,скини са очијуте дремљиве сенке. Научи ме, животе.Не бивај лењ ,живота ме коштаучим како се живи. Води ме.Реци.Грешке да исправим.У тебе се уздам,као и до сада ,пријатељ ми буди. Дозволида још једном осетимте очишто се насмејупре погледа. Научи мекако да је љубим. Научи ме…како […]
ЖЕНЕ СУ ФЕЛЕ ЧУДНОГ КОВА
Жене су феле чудног кова.Стих и тишина. Песма и грмљавина.Умру по сто пута у себи ,а нико не примети. Смеју се као да су море виделе,а плачу као да га више нема.Понекад су саме себи довољне ,понекад цело небо није доста. Понекад хладне као порцелан,па пукну од једне топле речи.А понекад пуне жара и ветра […]
ДВОЈБА
На ивици стојим.Хоћу ли пастиили ћу крила распети? У мени двојба шапуће. Ако паднем,докле ће трајати суноврат?Где је крај тој рупибез звезда и дна? Ако полетим,опет питање гори:докле носи висина,шта је за прелетети? Постоји ли грана,мирна и нежна,као што је срце њено ,да на њу слетим,да коначим?
Е МОЈ РОДЕ
Видиш, роде.Упознах је.Скоро.Не на улици,ни у некој биртији. Упознах је у причи,онако, у пролазу,кроз речили две. Упознах једок су облаци сивина кишу слутили.Киша не паде.Мени,још један осмехприпаде. Е, роде.Тај осмехнеку снагу ми даде.Од тада, збуњен,тај осмех сањам. Будим се окамењен,слеђен,кад га не сањам. Љубоморноза себе га чувам.У срце стављам.Одатле ганико украсти не може. Е, роде.Зашто […]
ДОЗИВАМ
Дозивам.Зашто речи моје звука немају?Да ли да вичем,неко да ме чује? О јутрима неким причам,али нико не слуша.Дозивам ,не чује нико. Дозиваћу,није ме срам,само да чујем глас њен. Дозивамзвезду да ми покаже,да бар мало буде огледаложивота мог. Није ме срам.Дозивам.
ДО МЕНЕ ЈЕ
И… не бој се.Неко увек види.Неко зна…како дишеш.И… о томе брине. Јеси ли мргуд…или вила сунчица?Попила кафу… или чај? Не замери.Оно до чега ми је стало…морам да знам. Не због себе…не…већ због оногадо кога ми је стало. Заборави…хамерче…капуљачице…неукусно је било…признајем.Схватам љутњу твоју. Такав дан… наишао.Против њега… не могу. Нисам надрндан…као што волиш да кажеш.Само… понекад…не […]
ДЕЧАЦИ
Мени је сваки дан празник с тобом.Изузетно лепо звучи.Ал’ ајмо, дечаци.Зарадите и вида вам неко тако каже. То је прегршт лепих речикоје не изговарате.То је нешто мало поштовањакоје ви не познајете.Један поглед , то је.Осмех, којем нисте научени. Дечаци, још мало леба поједите.Тад на друм изађите.Дечаци.
ДЕРАНЕ
Еј, деране,ово мало што ми оста у фићоку ,да делимо, нећемо.То је твоје.Испиј то,знај само ,не замерам:то душу моју испијаш.Не жалим ни за чим,а за душом својом најмање,а најмање за по фићока ракије.Реци ми, деране:ову битку коју водим,не против ње, већ за њу,како да добијем?Реци ми ,савет ми дај.Такав сам какав сам:не желим другима кавгу […]
ДАЉИНА
Из далека видим, осећам како постељу милује.Како дише, сну се предаје.Сва топла, није то од ватре у камину.Нежна као пролећни маслачци.Мирише на себе.Разум ми одузе.Очи уснуле, снови се смењују, видим.У сну, осмех на лицу, не треба ми више, ово памтићу.Лепота њена када санја је најлепше нешто, и о томе се не говори.Зато са причом престајем.Још […]
ДАЈТЕ, ДА САЊАМ
Чаше,дајте овде.Шта кошта , не питам.Само дајтеда разбијемтугу у срцуи бисерепронађему оку том. Дајтете косе мирисне,лепршаве,да их бар осетим. Јер то ,осетити , дар је. Не жалитеновце моје.Дајте да сањамте беле руке,ту лепоту. Дајте,оставите ми ту страст.Лепоту таквуретко ко упозна. Дајте мида причам о томе.Да сањам о томе. Дајте.
ГОЛУБИЦА
Безобразан сам био.И знао сам тодок сам говорио. Голубицикоја прстен носигнездо сам понудио. Не из хира.Не из игре. Из оног местагде човек пожелида некоме буде кров. Безобразан сам био. Јер знам ,није гладна она хлеба,није жедна воде. Ал’ ако јој хладно будеједне ноћикад ветар навуче сумњу,хоће ли се сетитида постоји гнездокоје није тражило ништаосим да […]
ГЛАС ИЗ ДАЉИНЕ
Не препознајем.Из даљине стижетај глас.Њен је,а не разумем га. Ветрови, ваљда.Кише и олујене дајуда се њен глас чује. А за њим чезнем.Да га чујем,свим силамана пут да станем.Само тај гласда чујем. Онако умилан ,речима милује,погледом додирује,а додиромсве ране лечи. Ветрови, стојте.Бар на тренда одахнемо,ви и ја. Па онда опету коштац да се хватамо. Али знајте:кад […]
ГЛАС
Кад бих са Вамаморао да делимоно што осећам,оно што снивам,временане бисте имали. Моји сновинису за Вас.Мождапо нека прича. Не будите дрски.Ви времена немате,а јамогу о томеда говоримцелу ноћи цео дан. Не дозволитеда Вас узнемиравам.Љубазносткоју осећамне смемда искористим. Гласда чујем,обожавам. Извините. Ове речинису за Вас.Речи суза њу,коју, иакоћутање обавезује,знам,послаћесвој глас.
ГЛАВА НА ПАЊ
Питам се,можда недовољно јако,шта је тоса нама, људима,шта нам се дешава. Зашто судимокад суд нисмо.Ко нам право даједа о туђим главама расправљамои да их сечемо. Да је наша глава на пању,молили бисмо,кукали, можда.А кад је туђа ,херојство бисмо показивали. Је ли то поштен судили нечија воља. Реците ми,да знам. Ако сам грешан ,ево моје главена […]
ВОЛЕЛО СЕ ИЗ СВЕ СНАГЕ
Волело се из све снаге,као да свет више неманишта друго на паметинего да гледакако јој дрхти рамедок тоне у загрљај. Љубав је знала да буде груба,али праведна.Обарала мепа подизалаједним тихим: „Дођи.“И све друго је падало у страну. Нисмо се штедели.Ни речи, ни тишине.Поглед је умео да заболи,пољубац да санира све пукотинекао да их никада није […]
ВАТРА
Не могу себе да одвојимод мисли,својих мисли. Двоумим се,да ли са вама то да поделимили не. Ватру једну,огањ,угледахнегде у даљини. Да приђем,да се огрејем мало,или да будем поједен,размишљам. Недоумица влада. Тај огањ,можда живот значи.Или је то жена. Мада,ни смрти се не бојим,а несигурност влада. Одлучих:нека ме тај огањ савлада,на кратко барда ми топлину да,да искре […]
БЕЗИМЕНА
Сретох се с једном женом.Уз пут, рече ми: добар дан.Не знам је, али не бих лењ,добар дан јој изрекох. Од тада, овај дантоплину другачију има.Не знам,да л’ је у глави,ил’ је до ње. Не знам. Не додирујте ме.Пламен из мене гори.Руке сачувајте вашеи пустите меда у овом данусагорим.
ЗАШТО
Твоје очи – дубока језера сећањау којима се давим сваке ноћи.Зашто и даље тражим твој одраз у њимакада знам да више ниси ту?Наше руке, некад тако чврсто испреплетене,сада су само успомене које бледе.Зашто их и даље пружам у празнинуочекујући додир који неће доћи?Речи које нисам изговориотеже су од камења на мом срцу.Зашто је кајање увек […]
ЗА БАКУ
Има ли шта лепше за једну баку,од тога да крај себе има вилу и витеза.Не.Сад ћу вам рећи и зашто.Витез својом чашћу из школице мале,са кецељом што му оклоп беше,пред свима бојна копљаод оловака и бојица показаше.Баку ми не дирајте.Хеј, то је јунаштво.А вила, чувар срца њенога,умилна и драга, кад иде да спава,нај више воли […]
СТАНЦИ СМО УСТВАРИ Пролеће
Не знам ко је ком први опростио.Можда она,кад ми је без речипоправила крагну.Можда ја,кад јој нисам рекао „Зашто тако?“него „Хајде да прошетамо.“ Пупољци су пукли на тротоаримакао да им је досадило ћутање.Пролеће не пита — оно настане.Као осмех на лицукоји ниси планирао. Музика у позадини —неко свира Вивалдијаиз отвореног прозора.Опет „Пролеће“.Класика, ал’ увек упали.Љубав се […]
СТАНЦИ СМО УСТВАРИ Зима
Снег је пао ноћас,онако како само у песмама пада.Тихо.Као признање после дугог ћутања. Није било потребе за речима.Обукла је мој шал,а ја сам јој завезао пертле.То је љубав.Не велике ствари,него оне ситнекоје нико не примећује. Вивалди свира „Зиму“.А ми корачамо у ритму.Људи нас заобилазе,гледају као да смо чудни —јер се љубимона станицидок чекамо трамвајкоји никад […]
СТАНЦИ СМО УСТВАРИ Јесен
Јесен је била као Вивалди —прецизна, тиха, златна.Лишће је падало без буке,као речи које не изговоримо. Седела је преко пута.Чај од камилице.Ја — загледан у прозор.Обома је било јасно:није било свађе,али нешто се мењало. Љубав понекад личина успаван телефон.Не звони.Али ту је.И ти знаш — кад зазвони,нећеш бити спреман. Поштовање је ћутањекад можеш да вичеш.Поверење […]
СТАНЦИ СМО УСТВАРИ Лето
Стишала је телефон.То сам запамтио.Не због мене — због мира.Због нас. Ниједне речи сувишне у кафани.Љубав је ћутање кад све знаш.Није смела гласно да се смеје,али је у мени звонила, као виолина. Вивалди је негде у позадинисвирао „Лето“ —и стварно, било је лето.Зној на челу,капутић у њеним рукама —јер никад не знашкад ће време да […]
САНАК
Сладак санак ја ноћас усних ,да сам јастук,од облака саткан. Јастук што по небу плови,она га грли, образом мази.Осећам осмех уснуле, миле,као да сам од свиле. Коса се по јастукурасплинула густа,док очи уснуле трепере ,трепавице њенемилују ме нежно. Зоро, не долази,овако је лепо.Не буди нас, зоро млада.Пустите ме да сним.
СА МИРИСОМ ДИЊЕ
Баш сте ратници чудних боја,оклопа ваших ,не дате ми дах.Ал’ нека,има части и у вас.Видим у вашим очимада сте поштени борци.Само… много вас је.Овај ударац задајемсамо да бих мало временасеби добио. Молим вас, бојници ,да само још једноммирис диње из њене косеосетим. Видим ,копља су вам доле.Поздрављам то.Не бежим.Ако треба,нека ме њима избоду. Хвала вам […]
ПИТАЊА
Скривене мисли , питам се,треба ли их имати?Размишљам, можда треба,а можда и не треба.Не знам… питам се,онако, у себи ,изрећи, или не?Не знам. Да ли је боље рећи,или ћутати?Одговора се бојим.Рекох , не знам,питам се. За шољу чаја, кафе,то није тешко питати.Али, реците ми ,за љубав, како питати? И на крају, себе питам:да ли знам […]
НОЋАЦ НИСУ ГОРЕЛЕ ЗВЕЗДЕ
Ноћас нису гореле звезде,небо је ћутало, сиво.Као да је неко заборавиода упали светло тамо, високо. Град је дисао тромо,без месечевих шара,у тишини се крилопитање без одговора. Ходао сам улицама,тражећи знак на небу,али свака стопа ођекивала јекао тиха молитва у леду. Ноћ је склизнула у јутро,а звезде—нигде још нису биле.Можда су, помислих тихо,заувек заспале или се […]
НА УГЛУ
На углу улице љубави просим.Ту и тамо, по неко прође,али, дали су себични,па просјаку ништа не уделе,или су љубави своје недарежљиви.Да мрвица није,за просјаке, љубавине оста ништа.Седећу овде,на раскршћу овом.Глас њен чекати.То умилно биће.Зато и седим туна раскршћу љубави.То, одузети ми не можете.Свом снагом срца свог,бранићу,то мало уснуле среће.Ваша погана рука,до срца мога достићи неће.А […]
ЛЕНА
Лена,не питаш.Само гледаш.И све знаш. Ћутање ти има боју,нешто између јутра и ноћи. Кад ходаш,улица стане —као да не сме да дише. Насмешиш се,а мени срце заледи,па опет крене. Лена,све што нисам умео рећи,стало је у твоје име. Кад одеш,остају трагови.Не на прашини —него у мени. И све што после тебе дође,биће само покушајда те […]
ЛАКУ НОЋ
Лаку ноћ свирачи, певачи и певачице, лаку ноћ, имам нека прека посла, ви познаваоци душе ове моје циганске. Лаку ноћ и теби месече, заслужио си одмора у дебелом хладу, лаку ноћ и вама који још увек лепа јутра упознали нисте. Лаку ноћ. Добро јутро нови дану, Сунце лепо је видети те опет, жао ме је […]