ТИШИНА КОЈА ХОДА - Да останем човек

БЕЗИМЕНА

Сретох се с једном женом.
Уз пут, рече ми: добар дан.
Не знам је, али не бих лењ,
добар дан јој изрекох.

Од тада, овај дан
топлину другачију има.
Не знам,
да л’ је у глави,
ил’ је до ње.

Не знам.

Не додирујте ме.
Пламен из мене гори.
Руке сачувајте ваше
и пустите ме
да у овом дану
сагорим.