Сладак санак ја ноћас усних ,
да сам јастук,
од облака саткан.
Јастук што по небу плови,
она га грли, образом мази.
Осећам осмех уснуле, миле,
као да сам од свиле.
Коса се по јастуку
расплинула густа,
док очи уснуле трепере ,
трепавице њене
милују ме нежно.
Зоро, не долази,
овако је лепо.
Не буди нас, зоро млада.
Пустите ме да сним.