На углу улице љубави просим.
Ту и тамо, по неко прође,
али, дали су себични,
па просјаку ништа не уделе,
или су љубави своје недарежљиви.
Да мрвица није,
за просјаке, љубави
не оста ништа.
Седећу овде,
на раскршћу овом.
Глас њен чекати.
То умилно биће.
Зато и седим ту
на раскршћу љубави.
То, одузети ми не можете.
Свом снагом срца свог,
бранићу,
то мало уснуле среће.
Ваша погана рука,
до срца мога достићи неће.
А љубав, не будите смешни,
за то се гине, за то се мре.
