Дејан Савић
Дејан Савић припада оним ауторима који своју реч граде стрпљиво, без вишка, али са дубоким унутрашњим набојем. Његова поезија настаје на простору где се сусрећу тишина и мисао, рана и достојанство, љубав и истрајност.
У његовом песничком свету човек је у средишту, са свим својим ломовима, надама, сећањима и моралним изборима. Зато његови стихови не теже пролазном утиску, већ трајности осећања и снази једноставне, истините речи.
Песме Дејана Савића носе препознатљив тон тихе озбиљности и унутрашње чврстине. Оне не вичу, али остају. Не намећу се, али говоре јасно. У времену буке, његово писање остаје верно тишини која има шта да каже.