ТИШИНА КОЈА ХОДА - Да останем човек

ЛАЂА

Олуја нека.Брод срца могпучини гања.Потонуће лађа. Једра ми кидаолуја, ветрови ,шта ме то снађе?По води ме ваља,таласи , лађу да поломе. Неће.Пут свој имам.Издржаће лађа. Намерио где сам ,стићи ћу.Осмеха њеногнапићу се. Издржаће лађа.

ИЗА ОГЛЕДАЛА

Гледам себе у стаклу,а иза мене, мрак.Ко је тај што стоји тамо,ко ми враћа знак? Лице ми исто, а очи стране,у погледу нека тама.Као да сваки коракводи ме кроз туђа врата. Питам се, где престајем ја,а где почиње одраз мој?Да ли је ово лице правоили тек сенка постој? И кад се светла погасе,остајем сам са […]

ГОЛУБИЦА УМИЛНА

Ћутиш. А јаса демонимаседим за истим столом. Не нападају ме.Само чекајуда посустанем. Без твог гласаноћ је тежаод сопствених мисли. Пошаљи голубицу. Не писмо дуго.Не оправдања. Само увојак косеоко ноге јој вежи.Да знам да си стварна.Да ово није борбаса празнином. Она пут зна.Не лута. Ево је ,слеће. Гугуче тихо,као да носинешто више од поруке. Пут велики […]

ГЛАС

Глас.Њен сам чуо.Прија.Заплет некиречима плете,лудилу ме води.Верујте , прија.Пар изговорених речи,као да се радује.Украдох речи њене.Радоснице ми клизе низ образ.Тим ме речимау бесану ноћ одведе,да мислим на њу.Зна да љубав носи,али криједа би је делила.

ДОБРО ЈУТРО

Да те речима умијем.Осмех на лице да ти вратим.Добро јутро, сунцу,које у срцу ми спаваш.Тих бићу.Добро јутро.

ДИВНА РЕЧ

Љубав је туга.Љубав је бол.А долази сама.Зашто.Тако вешто,из прикрајка неког.Искочи ти, ето ти је.Љубав.Нека је.Нек живи међу нама.Док ње има,и нас има.Љубав.Каква дивна реч.

ДАЉЕ

Народе.Не љутите ме.Знате којим путевима сам ишо.Туђинима на пут сам се мећо.Само мало, да душом данем,драгу да пољубим, помиришем.Толико ми времена дајте.Затим, можемо даље

ДАЈТЕ

Чаше ,дајте овде.Шта кошта , не питам,само дајте,да разбијему срцу тугу,и бисерепронађем у оку том. Дајтете косе мирисне,лепршаве ,да осетим бар,јер то ,осетити је дар. Дајте,не жалите новце моје.Дајте да сневамте руке беле,лепоту ту.Дајте,оставите ми ту страст.Лепоту таквуупознали нисте. Дајте мида причам о том,да сањам о том. Дајте.

ДА ГА НЕМА

Снева, душа људска свашта.Снева да је у чаршији неко.Снева да га питају за нешто,снева.Сневамо сви ми.Снева одоре скупе,керове који га, канда, чувају,снева.Поља на кулук што даје.Жрвањ и наковањ,снева.Зној са лица туђих снева,како би му та кап зноја туђегзначила да је неко.Снева, али не зна.И други сневају.Да њега нема.

ЦВЕТ

Једном, кад,јутро на пешчаној плажи,дочекамо.Показаћу ти како те,сунце гледа.Тад, упореди,сунца сјај, и мој поглед.Једном, кад снегове,газимо, до паса,знај, испред тебе сам,да пртимо пут.Једном, кад све озелени,кад процвате сваки цвет.Знај, ти си онај нај лепши,који се не убире,већ ту где је,ту му је нај лепше.Остаће ми ваза празна,али не жалим.Цвет најлепши сам видео.Без гласа.

ЦИРКУС

Утихнуше трубе,одоше пајаци,од циркуса само шатра оста.А дођосмо смерно,да гледамо и смејемо се скупа.Покупи се ова шудна свита,од мачака разних, лавова,камила жедних. Нека шудна елита.Ал то није прича моја,ја сам дете неког другог соја.Овде, под шатром оволиком,налазисмо се, са њом, вец,тепала ми диком.Кад шатре ове сутра не буде било,бићу кривац, зваће ме дебилом, Данак, овом […]

ЧЕМУ

Чему љубав.Чему она постоји.Због речију ружних,или лепих.Због додира нежног,или гребања по кожи.Чему она постоји.Одговор немам.Одговор тражим.Чему љубав постоји.

ЧАША РУЈНОГ ВИНА

Ноћ целу,дан, па и два,могу да вам зборим. Не недостају мени речи.Бојим седа вамате речи не значе ништа. Зато чујтешто ћу сада рећи. Наше је оношто морамо бранити. И ово је већ превише речи. Главе уздигните.Мачеве у шаке. Имаће ко за нама да плаче. На колена не падајте.Душманима покажитеда, и ако нас мало има,довољно нас […]

ЧАРШИЈА

Чаршијом, крај куће њене,прођох.Пут ме туда нанео. Иначе, туда не идем.Али нешто ми рече, иди,покајати се нећеш. Кроз дебеле завесетек силуете.Жубор гласова,потоци смеха.Музика, непозната,а прија. Громко одзвања стаклокад чаша чашу дотакне. Осмеси се деле.Пристојне речи.Хвале и спеви. Наклони дамама.На плес зову.Сродне душеза мало пажње моле. Дуге хаљине,до глежњева, не више.Ноге би брже,страсније,љубавније. Али поносим не […]

БУКАГИЈЕ

Букагије. На душу моју ставите их.Са собом нека их вучем. Једном. Кад спаљене буду, верујте,жалити нећушто ту исту душупред вас изнесеми гласно изговорим. Лако је то.Лако. Букагије носитикад знаш за штаи за кога. А ви нисте свеснида тим букагијамаи ви,и ваше душе,звецкате. Обећавам,своју ћу душу ослободити. Вашенећу дирати. Нек останукакве јесу. Везане.

БРОД ОВАЈ

Брод овај, у једну страну иде.За њега, карта се не купује.Срцем се тражи.Срца ако имаш, њега им покажи.Палуба је спремна, да оне са срцем,љубављу угости.Брод овај, што напуста луку,сломљених једара,вас, који срца имате,на пут среће,понеће.

БОСОНОГ

Улицом, у једном смеру што води,закорачићемо сви.Ко раније, ко касније,не бирамо ми.Друрмом тим кад кренеш,за тобом, са ципела твојих,трагови остају.Трагови ти, некад,само су влажни,време их осуши.А некад, блато на ципелама носиш.И ти трагови остају, дуже,до прве кише, која и њих обрише.Можда, да бос туда кренеш,било би нај боље.Без ципела влажних,од блата каљавих.Ногу чистих, не умазаних,гордо, […]

НЕКЕ ДРУГЕ БОЈЕ

Кажу, свако има своју боју. Ја знам. Неко носи плаву тишину,дубоку,да у њој можеш да се сакријеш. Неко црвену ватру,која не питашта ће од тебе остати. Има жутих,као први зракшто те подигнеи кад ти није до јутра. Зелени не говоре много.После кише миришу.Њихово присуствотихо поправља свет. Твоја бојаније као моја. И хвала Богу што није. […]

БОЈЕ

Јутро, зашто се добрим зове.Вече и дан, и они себе добрим зову.Дан, ко дан, са драгима проводимо.Отворених очију сневамо.Речи радосне изговарамо.Радошћу се умивамо.Прсте, обојене исмевамо.Руменило лица, са неким делимо.Да, то је добар дан.Док не дође вече.Тад ћутимо.Само погледе размењујемо.Док не уснимо.Вече, себе добрим зове.И опет.Јутро, зашто се добрим зове.Знам, нове боје.Оне, које, улепшавају дан.

БЕЗИМЕНА

Сретох се са једном женом.Уз пут, рече ми добар дан.Не бих лењ.Добар дан изрекох.А име јој незам.Од тада, некако, овај дан,топлину другачију има.Не знам, дал у глави мојој.Ил је до ње цаме. Не знам.А име јој незам.Не додирујте ме.Пламен из мене гори.Сачувајте руке.А и очи. А и срца ваша.И пустите ме сада.Пустите ме да,у овом […]

БЕСПУЋЕ

Једном.Ако се на вагон овај,који незна куда иде,једном ногом макар,на њега ослониш,са њим идеш.Беспућу краја нема.Он, нема ни услуге,ни посаде,сам иде.До беспућа.Сав пртљаг,њиме да понесеш можеш.Без огреничења.Али знај, у беспуће иде.Можда.Познаник неки се,истим вагоном возио.И он не зна куда је кренуо,вероватно.Да сретне сродну душу.Да са неким по реч подели.Да му се неко насмеје на путу […]

БЕЋАРСКА

Кад звезда на небу не будеја знаћу своју где да тражимСве су загасиве, али ова не.Сијаће само за менеТоплину своју даће миДа спреман будемУ походе новеСа њом да кренемДа ми обасја путКорак кад пружимда не будем љутА Ви, ваше звездеСтавите у скутЈа моју нећутреба мида обасја пут.

АНЂЕЛИ

Анђели.Будни ли сте.Реч са вама да разменим,да прозборим,о њој да вам причам.Уздахе како дели самном,муку моју како лечи. Анђели.Послушајте само,тај глас мио,сјај у оку што носи,видите ли.Речи ове њој иду,души мојој да олакшам пут.Осмех тај.Као летњи дан.Топлину доноси. Анђели.Ја рекох.А ви сниј те.

АЈТЕ СВИРЦИ

Свирајте.Свирајте свирци.Све свирајте.Док глава ми је бистра.Свирајте.Не стидите се својихпокиданих жица.Музику ми дајте.Стихове, ја ћу да клепам,музику ми дајте.О њој, то ћу да певам.Тугу песмом да утишам.Музику дајте.О данима среће,сузом ћу да се подсећам.Само музику дајте.