ШТА ЈЕ ТО ЉУБАВ
Да ме питају, љубав коме бих дао,не знам.А можда и знам, али кријем.Кријем од тебе, кријем од себе. Лако би било љубав дати,кад би то билакоцка шећераили прстохват соли.Лако би било.Али није. Понекад и сам се питамкако је то, љубав дати.Је ли то поклон?Или долази са неке друге планете,та љубав што нас чини срећним? Не […]
ЦИРКУС
Утихнуше трубе,одоше пајаци,од циркуса само шатра оста.А ми дођосмо смерно,да гледамои смејемо се скупа. Покупи се та чудна свита,од мачака разних, лавова,камила жедних,нека чудна елита.Ал’ то није прича моја,ја сам детенеког другог соја. Овде, под шатром оволиком,затекосмо се,са њом, већ.Тепала ме диком.Кад шатре овесутра не буде било,бићу кривац,зваће ме дебилом. Данак овом новом добуспреман сам […]
ХОЋЕ ЛИ ДОЋИ
Једно познанствоносим са собом. Чуперак плави у коси,и ништа вишене морам да знам. Горда.Понекад расплакана.Насмејана, скоро увек. Знала је и да се наљути,али то није био бес.То је била брига. Умела јелептирима крила да врати,себе да поделитамо где је живот зове. Понекад се питам где је.И да ли ће доћида ми речима својимону њену топлинујош […]
УСПАВАНИ ДАН
Добро јутро нови дану, ако ти већ то рекао нисам.Добро јутро ал’ окаснио си.А’јдмо скупа, да оно стадо оваца лепих,домаћину у авлију вратимо.Заспао је синоћ, тражећи их.А’јдмо скупа, да чујемо, дал наш бук воду сипа,или му треба помоћи, да брашна, доле на воденици има.А’јд мо скупа, да неку ситну заваду направимо.Да се сладимо, како, ти […]
ТЕШКО ЈЕ ОСТАВИТИ ТРАГ
Тешко је оставити траг,кад ти се живот разливакао река што не слушани обалу ни камен.Само иде,а ти је пратиш у сопственој сенци. Тешко је оставити речкоја неће побећичим неко подигне обрву.Јер све што кажемоили постане камен о врату,или ветар у леђа. Тешко је оставити човекакоји ће те памтитипо тишини,а не по галами.По оном како си […]
СУДИТЕ
На коленима клечим , за опроштај.Помилуј главу моју; ево је, на пању.Нека твоја одлука буде мој судњи дан. Грешио нисам ,али пустите их, нека говоре.Из њихових уста не пада добро,не пада правда,ал нека им је. Прихватам сабљу,или мач ,од честитога нека буде.Онај јунак што главу моју скине,нека зна ,то чини због вас. Тако сам их […]
СМИЉКА МОЈА
Смиљка.И ја је зовем тако.Песник рече , поплава.Поплаве се не бојим,знам,да бродови,ка њој што иду,срце моје водиће. Поплаве се не бојим,ни воде дубоке,ни таласа, ни буре ,ничега се не бојим. Али се бојим,да Смиљку угледати нећу.
СА ТОБОМ ТОНЕМ У ВИС
Кад си близу,време заборави своје стрелице,и сви сати постану један. Са тобом тонем у вис,и не тражим повратак. Погледом ми везујеш дах,осмехом разбијаш тишину,и све што сам био ,остаје испод нас. Не питам куда,ни колико траје.Довољно је што си ти,и што се у менирађа небокад те има.
РЕЧ ЉУБАВ
Немо изговарамЉубавОно , што нам у животу фалиЊу ћу да славимТу једну реч простуКоја зидове рушиА куле градиТа проста речНекоме је ништаА некоме свеДа, спознаја животаУ једној речи се кријеЧучи ту негдеЖели да откривена будеАко срце ти је слепоРазумом се водиИ ту просту речОд немости ослободи.
РАЊЕНИ ВУК У СНЕГУ
Кад све утихнеи кад ти имевише нико не изговара,схватишда ниси остао без људи,него без гласа у њима. Нисам ја вук,али знам како јекад те обилазе у широком луку,кад осете да си рањиви праве се да не видешта још крвари. Останеш сам,не зато што си отишао,него што су други нашлитоплије приче,лакше дане,а туђу муку оставилииза леђа. […]