СУЗА НА МАРАМИЦИ
Станите мало, ви змајеви љути.Упознасмо се у овом тешком боју. Станите,да марамицу своју,са плавим чуперком,њеним сузама оквасим. Знам колико вас има.Знам колико ће доћи.Знам и које сте моћи. Али знајте и ви, душмани,да ми кап њене сузевише снаге дајенего сва ваша сила. И душу ћу вам дати, ако треба,али до срца мога,на коме је марамица […]
ГРОЗД
Неки дан,атарима прођох,онако, бестидно.Добацујем речи,намигујем, женама лепим.Сви у послу, виноград се бере.Ја, на чокоту једном,свој грозд намерих.Видим, узрео.Приђем.Мирис опојни.Нико га до сад осетио није.Да додирнем, страх ме.Одише лепотом.Тај грозд, реших.Мој је, уживаћу њему.
ХОЋЕ ЛИ ДОЋИ
Једно познанствоносим са собом. Чуперак плави у коси,и ништа вишене морам да знам. Горда.Понекад расплакана.Насмејана, скоро увек. Знала је и да се наљути,али то није био бес.То је била брига. Умела јелептирима крила да врати,себе да поделитамо где је живот зове. Понекад се питам где је.И да ли ће доћида ми речима својимону њену топлинујош […]
УСПАВАНИ ДАН
Добро јутро нови дану, ако ти већ то рекао нисам.Добро јутро ал’ окаснио си.А’јдмо скупа, да оно стадо оваца лепих,домаћину у авлију вратимо.Заспао је синоћ, тражећи их.А’јдмо скупа, да чујемо, дал наш бук воду сипа,или му треба помоћи, да брашна, доле на воденици има.А’јд мо скупа, да неку ситну заваду направимо.Да се сладимо, како, ти […]
СМИЉКА МОЈА
Смиљка.И ја је зовем тако.Песник рече , поплава.Поплаве се не бојим,знам,да бродови,ка њој што иду,срце моје водиће. Поплаве се не бојим,ни воде дубоке,ни таласа, ни буре ,ничега се не бојим. Али се бојим,да Смиљку угледати нећу.
СА ТОБОМ ТОНЕМ У ВИС
Кад си близу,време заборави своје стрелице,и сви сати постану један. Са тобом тонем у вис,и не тражим повратак. Погледом ми везујеш дах,осмехом разбијаш тишину,и све што сам био ,остаје испод нас. Не питам куда,ни колико траје.Довољно је што си ти,и што се у менирађа небокад те има.
РЕЧ ЉУБАВ
Немо изговарамЉубавОно , што нам у животу фалиЊу ћу да славимТу једну реч простуКоја зидове рушиА куле градиТа проста речНекоме је ништаА некоме свеДа, спознаја животаУ једној речи се кријеЧучи ту негдеЖели да откривена будеАко срце ти је слепоРазумом се водиИ ту просту речОд немости ослободи.
РАМЕ ШТО КЛИЗИ
То се коњи играју,рече,док ми се с рукама залепила за врат,а дах јој топао,као да је узјахала гром. Киша је била,али нико је није примећивао.На пола пута до мене,у половини погледа,пала је,и пустила да је хватам. „То ти је од струје у крви“,рекох,а она се смеје и пали цигарету у мојој сенци.Голо раме , као […]
ПРОЛЕЋЕ НА ТАВАНУ
На таван сам се попео,не да нешто тражим, него да застанем.Мирис старе даске ,кора од сећања, под ногама крцка. Сунце кроз разједен кровбаца прашину у златним траговима,као да Бог слажеалбум од заборављених дана. Ту је дедин шешир,искривљен, али жив.И лула – празна,али у њој мирише цела једна тишина. Један сто, са флеком од вишања,и столњак […]
ПОЗНАНСТВО
Једно познанствоносим са собом. Чуперак плави у коси,и ништа вишене морам да знам. Горда.Понекад расплакана.Насмејана, скоро увек. Знала је и да се наљути,али то није био бес.То је била брига. Умела јелептирима крила да врати,себе да поделитамо где је живот зове. Понекад се питам где је.И да ли ће доћида ми речима својимону њену топлинујош […]
ЛАТИЦЕ РУЖА
Гледао сам латице ружекако падају тихо,као да свака једнанеку своју тајну носи. Ружа — предивна,а већ уморна од света.У њој сам видео сузе:тихе, скривене,али немирне. Као да за неким чека,као да нечије имепод латицама чува. И тад сам схватио —пати за онимко ће јој једног данаживот да врати.
НЕДЕЉНО ПОПОДНЕ
Недељно, досадно поподне.Није свима досадно, знам ,за себе кажем. Ни друга, ни пријатеља,ни гласа.Нема никог да те опсује,макар,или реч неку изговори.Нема,нема никог. Сам , ти и глава твоја,рат у себи водите.Како је лако доћи до боја. Осмех један само,можда и суза , не знам,победник би се знао. Овако, још се хрвемо,па сад ,први коме осмехили […]
МИЊА
Миња,кад кажем твоје име,нешто у мени стане.Не од страха,него од оног миракоји се ретко деси човеку. Кад уђеш,простор се среди сам од себе.Ствари стоје мирније,ваздух има облик твојих корака. Ти не питаш.Никад не питаш.А све знаш. У погледу ти стојионо што се не изговара.Као да си научила тишинуда буде реч. Смејеш се,али не гласно.Као да […]
ЛЕПО ЈЕ
Лепо је,кад имаш са ким да поделишоно што не стане у речи.Погледкоји те одмори.Осмехкоји те поправи.Ситну тишинуу којој осетиш да ниси сам. Лепо је,кад неко држи исти бокал,кад се две сузе помешајупа више не знаш која је чија.Кад бол има име,а патња , загрљајкоји је чекао управо тебе. Лепо је,кад се срећа у теби родиа […]
КЕСТЕН
Цветови вишње, трешње,руже, лале,јагоде, дуње.Гледао сам,и мирисао кад цветају.Мирис један,и данас ми је стран. Сећање ме враћа,чини ми се ,да,кестење тако мирише.Тек испало из своје опне.Свеж, мирисан,додирујеш га са страхом,да не пореметиш нешто. Да , мирис кестена.У рукама.Тај мирис кестена ,да опишем не могуколико ми је драг. Тај кестен.Кад бих могао ,тај плод мириснирукама да […]
ДОЗИВАМ
Дозивам.Зашто речи моје звука немају?Да ли да вичем,неко да ме чује? О јутрима неким причам,али нико не слуша.Дозивам ,не чује нико. Дозиваћу,није ме срам,само да чујем глас њен. Дозивамзвезду да ми покаже,да бар мало буде огледаложивота мог. Није ме срам.Дозивам.
ГОЛУБИЦА
Безобразан сам био.И знао сам тодок сам говорио. Голубицикоја прстен носигнездо сам понудио. Не из хира.Не из игре. Из оног местагде човек пожелида некоме буде кров. Безобразан сам био. Јер знам ,није гладна она хлеба,није жедна воде. Ал’ ако јој хладно будеједне ноћикад ветар навуче сумњу,хоће ли се сетитида постоји гнездокоје није тражило ништаосим да […]
ВОЛЕЛО СЕ ИЗ СВЕ СНАГЕ
Волело се из све снаге,као да свет више неманишта друго на паметинего да гледакако јој дрхти рамедок тоне у загрљај. Љубав је знала да буде груба,али праведна.Обарала мепа подизалаједним тихим: „Дођи.“И све друго је падало у страну. Нисмо се штедели.Ни речи, ни тишине.Поглед је умео да заболи,пољубац да санира све пукотинекао да их никада није […]
ЗА БАКУ
Има ли шта лепше за једну баку,од тога да крај себе има вилу и витеза.Не.Сад ћу вам рећи и зашто.Витез својом чашћу из школице мале,са кецељом што му оклоп беше,пред свима бојна копљаод оловака и бојица показаше.Баку ми не дирајте.Хеј, то је јунаштво.А вила, чувар срца њенога,умилна и драга, кад иде да спава,нај више воли […]
САНАК
Сладак санак ја ноћас усних ,да сам јастук,од облака саткан. Јастук што по небу плови,она га грли, образом мази.Осећам осмех уснуле, миле,као да сам од свиле. Коса се по јастукурасплинула густа,док очи уснуле трепере ,трепавице њенемилују ме нежно. Зоро, не долази,овако је лепо.Не буди нас, зоро млада.Пустите ме да сним.
СА МИРИСОМ ДИЊЕ
Баш сте ратници чудних боја,оклопа ваших ,не дате ми дах.Ал’ нека,има части и у вас.Видим у вашим очимада сте поштени борци.Само… много вас је.Овај ударац задајемсамо да бих мало временасеби добио. Молим вас, бојници ,да само још једноммирис диње из њене косеосетим. Видим ,копља су вам доле.Поздрављам то.Не бежим.Ако треба,нека ме њима избоду. Хвала вам […]
ЛЕНА
Лена,не питаш.Само гледаш.И све знаш. Ћутање ти има боју,нешто између јутра и ноћи. Кад ходаш,улица стане —као да не сме да дише. Насмешиш се,а мени срце заледи,па опет крене. Лена,све што нисам умео рећи,стало је у твоје име. Кад одеш,остају трагови.Не на прашини —него у мени. И све што после тебе дође,биће само покушајда те […]
ЛАКУ НОЋ
Лаку ноћ свирачи, певачи и певачице, лаку ноћ, имам нека прека посла, ви познаваоци душе ове моје циганске. Лаку ноћ и теби месече, заслужио си одмора у дебелом хладу, лаку ноћ и вама који још увек лепа јутра упознали нисте. Лаку ноћ. Добро јутро нови дану, Сунце лепо је видети те опет, жао ме је […]
ГОЛУБИЦА УМИЛНА
Ћутиш. А јаса демонимаседим за истим столом. Не нападају ме.Само чекајуда посустанем. Без твог гласаноћ је тежаод сопствених мисли. Пошаљи голубицу. Не писмо дуго.Не оправдања. Само увојак косеоко ноге јој вежи.Да знам да си стварна.Да ово није борбаса празнином. Она пут зна.Не лута. Ево је ,слеће. Гугуче тихо,као да носинешто више од поруке. Пут велики […]
ДОБРО ЈУТРО
Да те речима умијем.Осмех на лице да ти вратим.Добро јутро, сунцу,које у срцу ми спаваш.Тих бићу.Добро јутро.
ДИВНА РЕЧ
Љубав је туга.Љубав је бол.А долази сама.Зашто.Тако вешто,из прикрајка неког.Искочи ти, ето ти је.Љубав.Нека је.Нек живи међу нама.Док ње има,и нас има.Љубав.Каква дивна реч.
ЦВЕТ
Једном, кад,јутро на пешчаној плажи,дочекамо.Показаћу ти како те,сунце гледа.Тад, упореди,сунца сјај, и мој поглед.Једном, кад снегове,газимо, до паса,знај, испред тебе сам,да пртимо пут.Једном, кад све озелени,кад процвате сваки цвет.Знај, ти си онај нај лепши,који се не убире,већ ту где је,ту му је нај лепше.Остаће ми ваза празна,али не жалим.Цвет најлепши сам видео.Без гласа.
НЕКЕ ДРУГЕ БОЈЕ
Кажу, свако има своју боју. Ја знам. Неко носи плаву тишину,дубоку,да у њој можеш да се сакријеш. Неко црвену ватру,која не питашта ће од тебе остати. Има жутих,као први зракшто те подигнеи кад ти није до јутра. Зелени не говоре много.После кише миришу.Њихово присуствотихо поправља свет. Твоја бојаније као моја. И хвала Богу што није. […]
БОЈЕ
Јутро, зашто се добрим зове.Вече и дан, и они себе добрим зову.Дан, ко дан, са драгима проводимо.Отворених очију сневамо.Речи радосне изговарамо.Радошћу се умивамо.Прсте, обојене исмевамо.Руменило лица, са неким делимо.Да, то је добар дан.Док не дође вече.Тад ћутимо.Само погледе размењујемо.Док не уснимо.Вече, себе добрим зове.И опет.Јутро, зашто се добрим зове.Знам, нове боје.Оне, које, улепшавају дан.
АНЂЕЛИ
Анђели.Будни ли сте.Реч са вама да разменим,да прозборим,о њој да вам причам.Уздахе како дели самном,муку моју како лечи. Анђели.Послушајте само,тај глас мио,сјај у оку што носи,видите ли.Речи ове њој иду,души мојој да олакшам пут.Осмех тај.Као летњи дан.Топлину доноси. Анђели.Ја рекох.А ви сниј те.