Станите мало, ви змајеви љути.
Упознасмо се у овом тешком боју.
Станите,
да марамицу своју,
са плавим чуперком,
њеним сузама оквасим.
Знам колико вас има.
Знам колико ће доћи.
Знам и које сте моћи.
Али знајте и ви, душмани,
да ми кап њене сузе
више снаге даје
него сва ваша сила.
И душу ћу вам дати, ако треба,
али до срца мога,
на коме је марамица влажна,
нећете доћи.
Крст, част и сузу из очију њених
бранићу до колена ваших.
Сад,
марамицу оквасих.
Ако вас стид није,
изволите.
Реците имена.
Кога да споменем.
Где кости ваше да пошаљем,
супругама, сестрама, мајкама,
да се извиним
што ударисте
на силу већу од ваше.
Ударисте свом силом
на марамицу влажну.