Ћутиш.
А ја
са демонима
седим за истим столом.
Не нападају ме.
Само чекају
да посустанем.
Без твог гласа
ноћ је тежа
од сопствених мисли.
Пошаљи голубицу.
Не писмо дуго.
Не оправдања.
Само увојак косе
око ноге јој вежи.
Да знам да си стварна.
Да ово није борба
са празнином.
Она пут зна.
Не лута.
Ево је ,
слеће.
Гугуче тихо,
као да носи
нешто више од поруке.
Пут велики прешла је.
Ветар је није вратио.
Киша је није сломила.
Та душа
ни ђаволу
не спушта поглед.
Хвала ти, голубице.
Одмори крила.
Ја ћу сада
издржати ноћ.
Јер знам ,
нисам сам.