Јутро, зашто се добрим зове.
Вече и дан, и они себе добрим зову.
Дан, ко дан, са драгима проводимо.
Отворених очију сневамо.
Речи радосне изговарамо.
Радошћу се умивамо.
Прсте, обојене исмевамо.
Руменило лица, са неким делимо.
Да, то је добар дан.
Док не дође вече.
Тад ћутимо.
Само погледе размењујемо.
Док не уснимо.
Вече, себе добрим зове.
И опет.
Јутро, зашто се добрим зове.
Знам, нове боје.
Оне, које, улепшавају дан.
