КОНОБАРИЦЕ
Večeras neću naručiti pićesamo tihu reč od tebe tražimdok žuriš između stolova.U očima ti vidim priču neispričanusvaki tvoj korak odmeren, ali umorankao reka što potajno čezne za mirom.Nekad davno, pogrešno sam sudioizmeđu nas zidove sam gradiood ponosa tvrđe, od straha više.Pokajanje mi sad gorko na jezikudok te gledam kako služiš drugeosmehe deliš što meni nekad […]
ШТА ЈЕ ТО ЉУБАВ
Да ме питају, љубав коме бих дао,не знам.А можда и знам, али кријем.Кријем од тебе, кријем од себе. Лако би било љубав дати,кад би то билакоцка шећераили прстохват соли.Лако би било.Али није. Понекад и сам се питамкако је то, љубав дати.Је ли то поклон?Или долази са неке друге планете,та љубав што нас чини срећним? Не […]
РАЊЕНИ ВУК У СНЕГУ
Кад све утихнеи кад ти имевише нико не изговара,схватишда ниси остао без људи,него без гласа у њима. Нисам ја вук,али знам како јекад те обилазе у широком луку,кад осете да си рањиви праве се да не видешта још крвари. Останеш сам,не зато што си отишао,него што су други нашлитоплије приче,лакше дане,а туђу муку оставилииза леђа. […]
ПИТАМ СЕ ЗАШТО
И опет се питам, зашто.Одговор не налазим.Зашто.Јели то права реч.Не знам.Зашто тебе упознах.А прија ми,то познанство.Лагао бих да кажем другачије.Волим кад ми неко каже,деране, глупаче.Са твојих усана, то,умилно звучи.Милује, та реч, глупане.Али и даље се питам.Зашто.
ОКОВИ ОД РУЖА
Нисмо се везали рукама.Речима јесмо.Твојим „остани“,мојим „ћути, биће добро“. Љубав је личила на слободудок није затегла,док се није навукла као навикашто мирише на сигурност,а боли као истина. Носили смо се као тајну,а говорили да смо искрени.Између те две заблудеизгубили смо једно друго. Окови од ружа,поклонили смо их заједно.Мекани на додир,са трњем које се не видидок […]
НА ПОСЛЕДЊИ ПУТ СЕ СПРЕМАМ
На последњи пут се спремам,а не знам куда.Само небо ћути,и све ми прашта чуда. Не носим ништа ,ни речи, ни глас.Само један осмех,што ме гледа кроз вас. Светло са прозорапада ми на лице,као благослов,или ситна ситна кривице. Све што рекох,све што прећутах,оста у зидугде је срце слушало дах. Не плачи, не вреди,све је већ речено.И […]
ЉУБАВ, ШТА ТО БЕШЕ
Љубав, шта то беше.Питам се,као човек који је заборавиогде је оставио капут,а зима га већ познаје по имену. Беше ли токад тишина проговорипре нас,или кад се руке сретнуа не знају чије су? Нешто као хлебшто мирише јачекад га нема.Или као водакоја највише боликад си жедан. Љубав,то је онај тренкад не бежиш од себе,него се први […]
ЖИВОТЕ
Пробуди се, животе.Не дозволида ја бирам за нас. Умиј се хладном водом,скини са очијуте дремљиве сенке. Научи ме, животе.Не бивај лењ ,живота ме коштаучим како се живи. Води ме.Реци.Грешке да исправим.У тебе се уздам,као и до сада ,пријатељ ми буди. Дозволида још једном осетимте очишто се насмејупре погледа. Научи мекако да је љубим. Научи ме…како […]
ДВОЈБА
На ивици стојим.Хоћу ли пастиили ћу крила распети? У мени двојба шапуће. Ако паднем,докле ће трајати суноврат?Где је крај тој рупибез звезда и дна? Ако полетим,опет питање гори:докле носи висина,шта је за прелетети? Постоји ли грана,мирна и нежна,као што је срце њено ,да на њу слетим,да коначим?
ДЕЧАЦИ
Мени је сваки дан празник с тобом.Изузетно лепо звучи.Ал’ ајмо, дечаци.Зарадите и вида вам неко тако каже. То је прегршт лепих речикоје не изговарате.То је нешто мало поштовањакоје ви не познајете.Један поглед , то је.Осмех, којем нисте научени. Дечаци, још мало леба поједите.Тад на друм изађите.Дечаци.
ДАЉИНА
Из далека видим, осећам како постељу милује.Како дише, сну се предаје.Сва топла, није то од ватре у камину.Нежна као пролећни маслачци.Мирише на себе.Разум ми одузе.Очи уснуле, снови се смењују, видим.У сну, осмех на лицу, не треба ми више, ово памтићу.Лепота њена када санја је најлепше нешто, и о томе се не говори.Зато са причом престајем.Још […]
ДАЈТЕ, ДА САЊАМ
Чаше,дајте овде.Шта кошта , не питам.Само дајтеда разбијемтугу у срцуи бисерепронађему оку том. Дајтете косе мирисне,лепршаве,да их бар осетим. Јер то ,осетити , дар је. Не жалитеновце моје.Дајте да сањамте беле руке,ту лепоту. Дајте,оставите ми ту страст.Лепоту таквуретко ко упозна. Дајте мида причам о томе.Да сањам о томе. Дајте.
ГЛАС ИЗ ДАЉИНЕ
Не препознајем.Из даљине стижетај глас.Њен је,а не разумем га. Ветрови, ваљда.Кише и олујене дајуда се њен глас чује. А за њим чезнем.Да га чујем,свим силамана пут да станем.Само тај гласда чујем. Онако умилан ,речима милује,погледом додирује,а додиромсве ране лечи. Ветрови, стојте.Бар на тренда одахнемо,ви и ја. Па онда опету коштац да се хватамо. Али знајте:кад […]
ВАТРА
Не могу себе да одвојимод мисли,својих мисли. Двоумим се,да ли са вама то да поделимили не. Ватру једну,огањ,угледахнегде у даљини. Да приђем,да се огрејем мало,или да будем поједен,размишљам. Недоумица влада. Тај огањ,можда живот значи.Или је то жена. Мада,ни смрти се не бојим,а несигурност влада. Одлучих:нека ме тај огањ савлада,на кратко барда ми топлину да,да искре […]
БЕЗИМЕНА
Сретох се с једном женом.Уз пут, рече ми: добар дан.Не знам је, али не бих лењ,добар дан јој изрекох. Од тада, овај дантоплину другачију има.Не знам,да л’ је у глави,ил’ је до ње. Не знам. Не додирујте ме.Пламен из мене гори.Руке сачувајте вашеи пустите меда у овом данусагорим.
ЗАШТО
Твоје очи – дубока језера сећањау којима се давим сваке ноћи.Зашто и даље тражим твој одраз у њимакада знам да више ниси ту?Наше руке, некад тако чврсто испреплетене,сада су само успомене које бледе.Зашто их и даље пружам у празнинуочекујући додир који неће доћи?Речи које нисам изговориотеже су од камења на мом срцу.Зашто је кајање увек […]
СТАНЦИ СМО УСТВАРИ Пролеће
Не знам ко је ком први опростио.Можда она,кад ми је без речипоправила крагну.Можда ја,кад јој нисам рекао „Зашто тако?“него „Хајде да прошетамо.“ Пупољци су пукли на тротоаримакао да им је досадило ћутање.Пролеће не пита — оно настане.Као осмех на лицукоји ниси планирао. Музика у позадини —неко свира Вивалдијаиз отвореног прозора.Опет „Пролеће“.Класика, ал’ увек упали.Љубав се […]
СТАНЦИ СМО УСТВАРИ Зима
Снег је пао ноћас,онако како само у песмама пада.Тихо.Као признање после дугог ћутања. Није било потребе за речима.Обукла је мој шал,а ја сам јој завезао пертле.То је љубав.Не велике ствари,него оне ситнекоје нико не примећује. Вивалди свира „Зиму“.А ми корачамо у ритму.Људи нас заобилазе,гледају као да смо чудни —јер се љубимона станицидок чекамо трамвајкоји никад […]
СТАНЦИ СМО УСТВАРИ Јесен
Јесен је била као Вивалди —прецизна, тиха, златна.Лишће је падало без буке,као речи које не изговоримо. Седела је преко пута.Чај од камилице.Ја — загледан у прозор.Обома је било јасно:није било свађе,али нешто се мењало. Љубав понекад личина успаван телефон.Не звони.Али ту је.И ти знаш — кад зазвони,нећеш бити спреман. Поштовање је ћутањекад можеш да вичеш.Поверење […]
СТАНЦИ СМО УСТВАРИ Лето
Стишала је телефон.То сам запамтио.Не због мене — због мира.Због нас. Ниједне речи сувишне у кафани.Љубав је ћутање кад све знаш.Није смела гласно да се смеје,али је у мени звонила, као виолина. Вивалди је негде у позадинисвирао „Лето“ —и стварно, било је лето.Зној на челу,капутић у њеним рукама —јер никад не знашкад ће време да […]
ПИТАЊА
Скривене мисли , питам се,треба ли их имати?Размишљам, можда треба,а можда и не треба.Не знам… питам се,онако, у себи ,изрећи, или не?Не знам. Да ли је боље рећи,или ћутати?Одговора се бојим.Рекох , не знам,питам се. За шољу чаја, кафе,то није тешко питати.Али, реците ми ,за љубав, како питати? И на крају, себе питам:да ли знам […]
НОЋАЦ НИСУ ГОРЕЛЕ ЗВЕЗДЕ
Ноћас нису гореле звезде,небо је ћутало, сиво.Као да је неко заборавиода упали светло тамо, високо. Град је дисао тромо,без месечевих шара,у тишини се крилопитање без одговора. Ходао сам улицама,тражећи знак на небу,али свака стопа ођекивала јекао тиха молитва у леду. Ноћ је склизнула у јутро,а звезде—нигде још нису биле.Можда су, помислих тихо,заувек заспале или се […]
ЛАЂА
Олуја нека.Брод срца могпучини гања.Потонуће лађа. Једра ми кидаолуја, ветрови ,шта ме то снађе?По води ме ваља,таласи , лађу да поломе. Неће.Пут свој имам.Издржаће лађа. Намерио где сам ,стићи ћу.Осмеха њеногнапићу се. Издржаће лађа.
ИЗА ОГЛЕДАЛА
Гледам себе у стаклу,а иза мене, мрак.Ко је тај што стоји тамо,ко ми враћа знак? Лице ми исто, а очи стране,у погледу нека тама.Као да сваки коракводи ме кроз туђа врата. Питам се, где престајем ја,а где почиње одраз мој?Да ли је ово лице правоили тек сенка постој? И кад се светла погасе,остајем сам са […]
ГЛАС
Глас.Њен сам чуо.Прија.Заплет некиречима плете,лудилу ме води.Верујте , прија.Пар изговорених речи,као да се радује.Украдох речи њене.Радоснице ми клизе низ образ.Тим ме речимау бесану ноћ одведе,да мислим на њу.Зна да љубав носи,али криједа би је делила.
ДАЉЕ
Народе.Не љутите ме.Знате којим путевима сам ишо.Туђинима на пут сам се мећо.Само мало, да душом данем,драгу да пољубим, помиришем.Толико ми времена дајте.Затим, можемо даље
ДА ГА НЕМА
Снева, душа људска свашта.Снева да је у чаршији неко.Снева да га питају за нешто,снева.Сневамо сви ми.Снева одоре скупе,керове који га, канда, чувају,снева.Поља на кулук што даје.Жрвањ и наковањ,снева.Зној са лица туђих снева,како би му та кап зноја туђегзначила да је неко.Снева, али не зна.И други сневају.Да њега нема.
ЧЕМУ
Чему љубав.Чему она постоји.Због речију ружних,или лепих.Због додира нежног,или гребања по кожи.Чему она постоји.Одговор немам.Одговор тражим.Чему љубав постоји.
БРОД ОВАЈ
Брод овај, у једну страну иде.За њега, карта се не купује.Срцем се тражи.Срца ако имаш, њега им покажи.Палуба је спремна, да оне са срцем,љубављу угости.Брод овај, што напуста луку,сломљених једара,вас, који срца имате,на пут среће,понеће.
БОСОНОГ
Улицом, у једном смеру што води,закорачићемо сви.Ко раније, ко касније,не бирамо ми.Друрмом тим кад кренеш,за тобом, са ципела твојих,трагови остају.Трагови ти, некад,само су влажни,време их осуши.А некад, блато на ципелама носиш.И ти трагови остају, дуже,до прве кише, која и њих обрише.Можда, да бос туда кренеш,било би нај боље.Без ципела влажних,од блата каљавих.Ногу чистих, не умазаних,гордо, […]