Једном.
Ако се на вагон овај,
који незна куда иде,
једном ногом макар,
на њега ослониш,
са њим идеш.
Беспућу краја нема.
Он, нема ни услуге,
ни посаде,
сам иде.
До беспућа.
Сав пртљаг,
њиме да понесеш можеш.
Без огреничења.
Али знај, у беспуће иде.
Можда.
Познаник неки се,
истим вагоном возио.
И он не зна куда је кренуо,
вероватно.
Да сретне сродну душу.
Да са неким по реч подели.
Да му се неко насмеје на путу том.
Не знам.
Опрезна буди у корацима својим.
Овај вагон не стаје до задње станице.
Беспуће.
