ТИШИНА КОЈА ХОДА - Да останем човек

УСПАВАНИ ДАН

Добро јутро нови дану, ако ти већ то рекао нисам.
Добро јутро ал’ окаснио си.
А’јдмо скупа, да оно стадо оваца лепих,
домаћину у авлију вратимо.
Заспао је синоћ, тражећи их.
А’јдмо скупа, да чујемо, дал наш бук воду сипа,
или му треба помоћи, да брашна, доле на воденици има.
А’јд мо скупа, да неку ситну заваду направимо.
Да се сладимо, како, ти гласови вила, које ономад слушасмо,
сад причају о килу кромпира.
Ајде, успавани дане, ајде замном,
да ти показем где су ноћас срне газиле.
Води рачуна , буди тих, молом те, да не пробудимо неког.
Лепо је гледати њих, …видиш ли?
Како поред кошуте сну.
Милина.
Мати топла, умилна, они успавани…
Милина.
И зашто ја теби ово причам?
Овоме је требало мене да учиш ти.
А не ја да држим неке придике.
Па куд оде сада… куд утече?
Срамота те ухвати.
Ајд ти својим путем.
А ја, куда ћу.
Знам.