ТИШИНА КОЈА ХОДА - Да останем човек

КЕСТЕН

Цветови вишње, трешње,
руже, лале,
јагоде, дуње.
Гледао сам,
и мирисао кад цветају.
Мирис један,
и данас ми је стран.

Сећање ме враћа,
чини ми се ,
да,
кестење тако мирише.
Тек испало из своје опне.
Свеж, мирисан,
додирујеш га са страхом,
да не пореметиш нешто.

Да , мирис кестена.
У рукама.
Тај мирис кестена ,
да опишем не могу
колико ми је драг.

Тај кестен.
Кад бих могао ,
тај плод мирисни
рукама да дотакнем опет.
Колико ми је драг
мирис тај ,
на мени да остане.

Кестен тај.
И његов траг.