За столом седим сам.
Да ме бар неко опсује,
да кавгу подене,
да знам да постојим.
Никога нема.
На столу бокал ракије ,
мене чека, знам.
Ни конобара
да му у очи погледам,
новце да му дам.
Музиканти.
Умор им се по лицима чита.
Ал’ такав сам ,
још мало,
још само мало, свирајте.
Одсвирајте ону
уз коју смо увек плесали.
Ону што сузу
сама из ока пусти.
Свирајте само.
Док за столом седим сам,
ваљда
песму могу да бирам.
Свирајте лагано.
У мислима
са њом плешем.
Дозволите
да јој длан дотакнем,
косу помиришем.
Свирајте још само трен,
јер ја сам ,
пијан од страсти,
болан од чежње.
А ви,
ако ми окренете леђа,
ја не знам куд ћу,
и не знам шта ћу.
Дајте ону нашу