Има ли шта лепше за једну баку,
од тога да крај себе има вилу и витеза.
Не.
Сад ћу вам рећи и зашто.
Витез својом чашћу из школице мале,
са кецељом што му оклоп беше,
пред свима бојна копља
од оловака и бојица показаше.
Баку ми не дирајте.
Хеј, то је јунаштво.
А вила, чувар срца њенога,
умилна и драга, кад иде да спава,
нај више воли кад је бакина рука ушушкава.
Е, то је лепота, о томе мислим.
Ја сам витез нижег реда,
али знам да видим и тако нечему сним.
Баку не дам.
