Ноћас нису гореле звезде,
небо је ћутало, сиво.
Као да је неко заборавио
да упали светло тамо, високо.
Град је дисао тромо,
без месечевих шара,
у тишини се крило
питање без одговора.
Ходао сам улицама,
тражећи знак на небу,
али свака стопа ођекивала је
као тиха молитва у леду.
Ноћ је склизнула у јутро,
а звезде—нигде још нису биле.
Можда су, помислих тихо,
заувек заспале или се сакриле.