ТИШИНА КОЈА ХОДА - Да останем човек

ДА ГА НЕМА

Снева, душа људска свашта.
Снева да је у чаршији неко.
Снева да га питају за нешто,
снева.
Сневамо сви ми.
Снева одоре скупе,
керове који га, канда, чувају,
снева.
Поља на кулук што даје.
Жрвањ и наковањ,
снева.
Зној са лица туђих снева,
како би му та кап зноја туђег
значила да је неко.
Снева, али не зна.
И други сневају.
Да њега нема.