Ова књига настајала је дуго, тихо и стрпљиво. Не као нешто што је требало само написати, него као нешто што је требало проживети, па тек онда преточити у стих. Зато се у њој налазе песме које нису настале из пролазног утиска, већ из стварних унутрашњих разговора, из ћутања, сећања, љубави, ломова и оног упорног настојања да човек и у тешким временима сачува себе.

Ово је збирка у којој се смењују чврстина и нежност, пркос и тишина, рана и достојанство. У њој има песама које говоре снажно и отворено, као што су „Дајте”, „Патња”, „Глас”, „Лађа” и „Познанство”, али и оних које се читају мирније, а остају дубоко у човеку. Управо у том споју оштрине и тишине лежи дух ове књиге.

Ове песме не траже од читаоца да им се диви. Оне траже нешто важније, да их осети. Да у њима препозна себе, своје ћутање, своје борбе, своја сећања и тренутке када је и сам покушавао да остане усправан. Зато ова збирка није само рукопис песама, него и траг једног животног става.

У времену у коме је много буке, ова књига долази тихо. Без наметања. Без вике. Са вером да права реч и даље може да нађе свој пут до читаоца. И да поезија, онда када је искрена, не мора бити гласна да би била снажна.

Збирка је тренутно у завршној фази припреме за објављивање и ускоро ће се наћи пред читаоцима. Као прва заокружена целина, она доноси песнички свет у коме су реч, мера, осећање и истрајност сачували оно најважније, човека у речи и реч у човеку.