На коленима клечим , за опроштај.
Помилуј главу моју; ево је, на пању.
Нека твоја одлука буде мој судњи дан.
Грешио нисам ,
али пустите их, нека говоре.
Из њихових уста не пада добро,
не пада правда,
ал нека им је.
Прихватам сабљу,
или мач ,
од честитога нека буде.
Онај јунак што главу моју скине,
нека зна ,
то чини због вас.
Тако сам их учио,
и то им је част.
Сузе њихове нећете видети,
а за срца их не питајте.
Судите.
Зашто вам је глас тако танак?
Реците , нека секу.
Да скратимо те муке,
да вас палац не заболи ,
спустите га доле.
Кад душман није,
нека се овај пањ
моје крви напије.