Знате ли како љубав мирише?
Не.
Није цвет.
Није мирис из стакла.
То је кожа
кад утихне свет
а длан остане
тамо где не би смео.
Знате ли како она
на љубав мирише?
Не знате.
И нећете.
Плава коса
преко мог лица ,
и мрак стане уз мене.
Тај смех
што ми кости раздрма,
а срце закуца као први пут.
Нећу о томе.
Не дели се
оно што те држи усправним.
Не дам вам
њен мирис.
Не дам вам
њен смех.
Не дам вам
поглед
који ме сруши
и поново састави.
НЕ.
Овде стајете.
Одавде ,
нема вас.
А ја
остајем.