Ноћ целу,
дан, па и два,
могу да вам зборим.
Не недостају мени речи.
Бојим се
да вама
те речи не значе ништа.
Зато чујте
што ћу сада рећи.
Наше је оно
што морамо бранити.
И ово је већ превише речи.
Главе уздигните.
Мачеве у шаке.
Имаће ко за нама да плаче.
На колена не падајте.
Душманима покажите
да, и ако нас мало има,
довољно нас има.
Вратите се, јунаци, борци,
после добијеног боја.
Да бокал вина поделимо.
Да нам сузе очи оперу.
Да речи разменимо.
Да се сетимо пријатеља,
брата,
свих који са нама стајаху.
Ајте, јунаци.
Тешка јагма је пред нама.
Али знајте,
као што и моја ту је.
Чаша рујног вина
чека вас.