ТИШИНА КОЈА ХОДА - Да останем човек

ИЗА ОГЛЕДАЛА

Гледам себе у стаклу,
а иза мене, мрак.
Ко је тај што стоји тамо,
ко ми враћа знак?

Лице ми исто, а очи стране,
у погледу нека тама.
Као да сваки корак
води ме кроз туђа врата.

Питам се, где престајем ја,
а где почиње одраз мој?
Да ли је ово лице право
или тек сенка постој?

И кад се светла погасе,
остајем сам са питањима,
иза огледала ћутим,
у загрљају тајнама