ТИШИНА КОЈА ХОДА - Да останем човек

ДО МЕНЕ ЈЕ

И… не бој се.
Неко увек види.
Неко зна…
како дишеш.
И… о томе брине.

Јеси ли мргуд…
или вила сунчица?
Попила кафу… или чај?

Не замери.
Оно до чега ми је стало…
морам да знам.

Не због себе…
не…
већ због онога
до кога ми је стало.

Заборави…
хамерче…
капуљачице…
неукусно је било…
признајем.
Схватам љутњу твоју.

Такав дан… наишао.
Против њега… не могу.

Нисам надрндан…
као што волиш да кажеш.
Само… понекад…
не налазим речи.
Па испадне… наопако.

Ако сам те увредио ичим…
реци.
Не ћути… намћору какав јеси.

Буди.
Ево ти… и образ други.
По њему… удри.

Није ме страх.
И… није ме стид.