Неки дан,
атарима прођох,
онако, бестидно.
Добацујем речи,
намигујем, женама лепим.
Сви у послу, виноград се бере.
Ја, на чокоту једном,
свој грозд намерих.
Видим, узрео.
Приђем.Мирис опојни.
Нико га до сад осетио није.
Да додирнем, страх ме.
Одише лепотом.
Тај грозд, реших.
Мој је, уживаћу њему.
