Не могу себе да одвојим
од мисли,
својих мисли.
Двоумим се,
да ли са вама то да поделим
или не.
Ватру једну,
огањ,
угледах
негде у даљини.
Да приђем,
да се огрејем мало,
или да будем поједен,
размишљам.
Недоумица влада.
Тај огањ,
можда живот значи.
Или је то жена.
Мада,
ни смрти се не бојим,
а несигурност влада.
Одлучих:
нека ме тај огањ савлада,
на кратко бар
да ми топлину да,
да искре његове видим.
Да не паднем
у мраку
на колена,
да ме мрак опхрва.
Ка ватри тој
корачам сада.
Иста она недоумица влада
и сад.
Ако вам ово не бих причао,
помислите сами.
Шта надвлада.